Милош Бунић
Фитнес клубови и фитнес бранша у целини од почетка избијања пандемије вируса Ковид-19 раде у отежаним условима. Подсећамо да су, када је реч о нашој земљи, фитнес клубови затворени 15. марта у првом таласу мера Владе Републике Србије. Поред ових објективних тешкоћа и ограничења, нетачне и непроверене информација о функционисању фитнес клубова, хигијени у њима, као и о могућности заразе током тренинга, додатно су отежале положај целе бранше.
Уз захвалност државним органима што смо од 27. априла били једна од првих земаља Европе која је дозволила отварање фитнес клубова, треба напоменути да проблеми читаве бранше овим нису превазиђени. Пословање и рад фитнес заједнице и након овог датума, умногоме је отежано ограничењима и мерама за борбу против вируса.
Савез за рекреацију и фитнес Србије у борби против пандемије
Од тренутка затварања, 15. марта, представници Савеза за рекреацију и фитнес Србије, су кренули са лобирањем, формалним и неформалним, како би представницима државних органа представили положај у коме се налази фитнес бранша у Србији.
Радна група коју је СРФС основао направила је слику стања и предложила конкретне мере како клубовима у Србији олакшати пословање. У ту сврху су представници Савеза гостовали у медијима, снимали емисије, одржавали састанке са представницима Кризног штаба и државних органа, писали правилнике, слали дописе и молбе за помоћ, представљали резултате медицинских истраживања, иницирали и потписивали петиције… Када је дошло време за поновни почетак рада организована је дезинфекција клубова натријум-хипохлоритом како би што спремније дочекали отварање. Одржан је и научни скуп под именом „Белфис – фитнес у доба короне“ на коме су представљени резултати истраживања која говоре о утицају редовног вежбања на вирус Ковид 19, о превенцији, имунитету, опоравку… Све са циљем да се представници државних органа као и јавност упознају са чињеницом да бенефити редовног вежбања умногоме премашују ризике.
Намера је била да се представници званичног националног гранског савеза – Савеза за рекреацију и фитнес Србије консултују када је реч о доношењу мера које се тичу начина функционисања клубова током трајања пандемије, као и да се преко Кризног штаба апелује на градске штабове, да избегавају меру затварања клубова, јер је било случајева да су градски штабови доносили одлуку о затварању иако је на нивоу државе био дозвољен рад.
Желели смо да афирмишемо позитивне ефекте физичке активности и покажемо да њене корисне стране увелико премашују евентуалне ризике. У свим приликама смо потенцирали да редовна и контролисана физичка активност има позитиван утицај на јачање имуног система. Истицали смо утицај који фитнес има у превенцији гојазности, дијабетеса и других здравствених тегоба које повећавају степен ризика од леталног исхода приликом заражавања вирусом Цовид-19.
На крају, али не и најмање важно, говорили смо о значају фитнеса и рекреације у циљу смањења стреса и побољшања нарушеног психолошког стања грађана услед пандемије вируса. У овом периоду нестабилности, када су сви грађани изложени већем нивоу стреса, изолованости и анксиозности, редовно вежбање може значајно смањити ниво стреса, довести до тога да су људи боље расположени и да се боље осећају.
Клубови нису места повећане трансмисије вируса
Посебна пажња је усмерена на неговање позитивног имиџа клубова и избегавање помињања клубова и фитнеса уопште у негативном контексту (“легло заразе”). У ту сврху представљена су најновија истраживања о корелацији између вежбања у фитнес клубовима и заражавања вирусом Цовид-19.
Прво објављено истраживање урађено је у Норвешкој у тренуцима док су клубови, током првог таласа, били затворени. У циљу спровођења истраживања 5 клубова у Ослу је наставило са радом уз поштовање свих прописаних мера. Две контролне групе – они који су ишли у фитнес центре и они који нису вежбали бројале су по отприлике 1800 људи. Након периода од две недеље установљено је да не постоји корелација. Ниједан запослени у клубовима није био позитиван. Међу вежбачима је био свега један позитиван за кога је установљено да се заразио на послу, а не у фитнесу.
По статистици коју је објавила Влада Велике Британије, а пренео Скај њуз, анализом података са владине „Track and trace“ апликације утврђено је да су фитнес клубови на самом дну листе места на којима су људи били пре него што су се заразили корона вирусом. Јавно здравље Енглеске (Public health England) је увидом у податке које је доставило 128.808 људи који су били заражени установило да је свега 1,1% њих било у фитнес клубовима пре заразе. Примера ради исти резултат као фитнес клубови имају и лекарске ординације, док су на врху ове листе супермаркети и школе.
SafeACTiVE студија, спроведена од Универзитета Краљ Хуан Карлос из Шпаније и Шефилд Халам Универзитета, обухватила је податке из 62 милиона посета фитнес клубовима које су прикупили оператери из 14 земаља Европске Уније и показала да је 0,78 заражених на 100.000 посета.
Закључак који се на основу ових података намеће је следећи: Сва доступна истраживања показала су да фитнес клубови, уз придржавање свих прописаних мера, нису места повећане трансмисије вируса. До трансмисије теже долази у контролисаним условима. Не постоји корелација између вежбања у фитнес клубовима и заражавања вирусом Ковид-19.
Европа и свет
У тренутку када ово пишемо ситуација у Европи и свету са фитнес браншом није ни мало сјајна. Велики део Европе је потпуно затворен: у Немачкој је од почетка новембра на снази затварање које је обухватило и фитнес клубове. Слична ситуација је и у већини европских земаља. Ништа другачије није ни у земљама региона: Словенија и Хрватска су такође потпуно затворене када је фитнес у питању.
Различите су стратегије које су клубови користили како би добили право да раде у временима тзв. lockdown-а. Незадовољство овом ситуацијом је велико и оно се манифестује у спектру од лобирања и правне борбе до отвореног бунта и протеста.
У Енглеској клубови и удружења су лобирали да се фитнес клубови сврстају у групу „основних услужних делатности“ у које спадају супермаркети, апотеке, банке и лекарске ординације и да им се омогући рад током затварања. За сада безуспешно.
Клуб из Њујорка Athletes unleashed тужио је државу Њујорк због ограничења капацитета клубова на 25%. Врховни суд ове државе је донео пресуду да клуб може радити у пуном капацитету све док се придржава свих прописаних мера.
Свима је познат пример власника фитнес клуба у Хрватској који је упркос затварању из протеста отворио свој клуб за шта је био кажњен и провео ноћ у затвору.
Посебан куриозитет је теретана у Кракову, Atlantic sport fitness, која се преименовала у “Цркву здравог тела” како би остала отворена током ограничења због епидемије коронавируса у Пољској. Иначе, у овој држави постоји корона семафор, а Краков се налази у црвеној зони, што значи да се теретане и базени морају затворити, док су црквене службе у овој држави и даље дозвољене – уз прописане мере.
Треба бити поштен и рећи да је приступ који је усвојила наша држава – рад уз поштовање мера са минималним ограничењима која зависе од епидемиолошке слике – бољи од ситуације у већини других држава Европе. Овај начин функционисања уз пакет помоћи који је држава обезбедила, за многе клубове је представљао појас за спасавање.
Маске и вежбање
Собзиром да се савремени свет први пут суочава са пандемијом ове врсте у почетку је било пуно недоумица, неслагања и дисонантних тонова како се понашати да би се сачували од вируса. Једно од тих питања било је вежбање са или без маске.
Светска здравствена организација има став да људи током вежбања не треба да носе маске, с обзиром да оне редукују могућност дисајне функције. Зној такође доприноси да се маска брзо овлажи те се тако поспешује раст микроорганизама. Истраживање које је спровео American council of exercise (ACE) говори о споредним ефектима као што су вртоглавица или кратак дах. Друга истраживања указују на симптоме попут раста броја откуцаја срца (+ 8 до 10 откуцаја у минути).
Корона и фитнес – шта даље?
У којој мери је пандемија утицала на рад фитнес клубова, на навике потрошача, на фитнес индустрију уопште? Оно што је већ сада сигурно, након ове, слободно можемо рећи ноћне море, ништа више неће бити исто.
Као последица пандемије смањене су све врсте инвестиција у фитнесу – отварање клубова, набавка опреме, едукација… Фитнес у целом свету је на апаратима. Поред помоћи држава и годишњих или двогодишњих уговора са вежбачима, још једна чињеница је утицала на то да клубови опстану у овим ванредним околностима. А то је брзо реаговање и прилагођавање на кризу.
Затварање клубова и њихова потреба да преживе и остану у контакту са својим вежбачима довела је до тога да су морали да им понуде садржаје које ће вежбачи користити код својих кућа, а то је условило значајан раст сегмента видео стримованих и тренинга „on demand“. Компаније које нуде виртуелне садржаје FunXtion, FlexIt, Virtua gym, Myzone и друге, потпуно су експлодирале током пандемије. Примера ради вредност деонице Zoom-а је од марта до данас порасла 5 пута. Корона је на процес дигитализације имала улогу катализатора – само је убрзала реакцију на нешто што је већ неко време тренд.
Када је реч о продаји фитнес опреме такође је дошло до промена. Продаја опреме за home fitness је порасла на уштрб професионалне опреме. У којој мери је дошло до промене говори и чињеница да је Peloton, дистрибутер тренинга он деманд и опреме за кућни фитнес постао власник компаније Precor.
Клатно се помера – са естетског ка здравственом фитнесу. У фокус долази здравствени аспект вежбања, а клијенти се у већој мери фокусирају на захтеве безбедности. Маске, преграде од плексигласа, дезинфекција… сада су високо на листи њихових приоритета. О здравој исхрани се говори више него икад, а продаја суплемената, пре свега медицинских, је у порасту.
Да ли ће се ови трендови наставити и после званичног краја пандемије? Да ли ће инстаграм постати највећа теретана на свету или ће се вежбачи вратити својим старим навикама?
Иако је феномен страха нешто са чиме се први пут срећемо и на шта треба рачунати, моје је мишљење да ће се скала на сеизмографу, после овог потреса полако вратити у стање равнотеже. Човек је пре свега друштвено биће. Још Аристотел је за њега рекао да је зоон политикон, а на његовом трагу Тома Аквински тврди да је он анимал социале. Имајући то у виду никако не треба занемарити социјалну компоненту одласка у фитнес клубове. Такође не треба занемарити ни ефекат „слављења живота“ до којег увек долази после ратова, катастрофа и ограничења којима су људи изложени.
Ипак, процес дигитализације ће наставити са растом, како због пандемије која га је убрзала, тако и због околности живота у савременом свету. Ма како парадоксално звучало мислим да ће ова ситуација довести до пораста броја људи који вежбају – како у клубовима, тако и код куће. Имајући то у виду, цела бранша мора бити спремна за нови почетак.
